PIJANICA

– Dragan Racković

Pišem pesme vesele i tužne
pišem pesme moj voljeni druže
vesela je jedna, šaljiva je druga
a tužno je srce tvog voljenog druga.

Pišem pesme za kafanskim stolom
praznu čašu pogledujem s bolom
sa sjenama igram mrtvo kolo
beznadežno sve je, prazno i golo.

Posrćem putem, pijanica stara
prošla je ponoć, krčma se zatvara
teturam negdje al nemam stana
idem na groblje gde je humka mala.

Suzama cveće na humci zalivam
pijanim glasom dušu joj dozivam
uspomene stare u transu prizivam
hladnu humku i krst celivam.

Prostirem zemlju i zelenu travu
na humku naslonim pijanu glavu
pokrijem se nebom i zvezdanim sjajom
zaspim pritisnut snovima i strašnom javom.

Blede zvezde, zora se budi
a rosa kvasi lice mi i grudi
petlovi se čuju, sena se diže
klecavim korakom idem do krčme najbliže.

Comments are closed.